Историја Војногеографског института

Војногеографски институт (ВГИ) је научно-техничка и производна установа Геодетске службе Војске Србије која прикупља, обрађује и дистрибуира податке о простору од значаја за геотопографско обезбеђење Војске Србије. Делује у саставу Управе за систем логистике Министарства одбрaне.

У вези са основним задатком, ВГИ обавља радове из области: астрономије, геодезије, геофизике, топографије, фотограметрије, картографије и репродукције карата.

Основан је 5. фебруара 1876. као Друго (од 1878 Географско) одељење Главног Ђенералштаба Српске војске.

У Краљевини Србији је извршио топографски премер државе у размеру 1:50 000, на основу којег је израђено 95 листова Ђенералштабне карте размера 1:75 000, прве карте Србије настале премером земљишта. Ова карта је остала у војној и државној употреби неколико деценија и послужила као основни картографски извор свим картама Краљевине Србије ситније размере. Такође, у овом су периоду развијене основне геодетске мреже (тригонометријска триангулација I, II и III реда и прецизни нивелман), извршена астрономска мерења у циљу одређивања облика геоида, итд.

У периоду балканских и I светског рата, ВГИ је дао велики допринос Српској војсци и савезницима, израдом и штампањем карата југоисточне Европе, у разним размерима. Картографски радови су вршени на целом путу одступања Српске војске, затим на Крфу, а потом и у Солуну.

У периоду између два светска рата, ВГИ је створио јединствену геодетску основу на целој државној територији Краљевине Југославије (триангулацију и нивелман), на основу премера у размеру 1:50 000 израдио топографску карту размера 1:100 000 и низ топографских карата ситније размере. У овом периоду, ВГИ постаје кадровски и материјално снажна установа која је са успехом задовољавала не само бројне војне и државне потребе, већ је била стално присутна у раду и пројектима Међународне геодетске и геофизичке уније, Међународне географске уније и других међународних стручних и научних организација. ВГИ је био иницијатор великих међународних геодетских научних пројеката - степенских мерења дуж 22. меридијана и 45. паралеле, а узео је учешћа и у другим међународним геодетским и картографским радовима и пројектима.

Након II светског рата, ВГИ је наставио и завршио рад на основним геодетским мрежама. Извршио је топографски и фотограметријски премер Југославије у размеру 1:25 000 и на основу њега израдио топографске, прегледнотопографске и географске карте у размерима: 1:25 000, 1:50 000, 1:100 000, 1:200 000, 1:300 000,
1:500 000, 1:750 000 и 1:1 000 000, као и велики број тематских карата, за војне, привредне, школске, научне и друге потребе. Упоредо са радом на овим капиталним, дугорочним пројектима, ВГИ је извршавао и извршава и друге бројне и разноврсне задатке - геомагнетски премер војних аеродрома, обележавање државних граничних линија, метролошко обезбеђење за велике дужине и углове, итд. - као и бројне захтеве команди, јединица и установа у вези са геотопографским обезбеђењем.

Распад социјалистичке Југославије почетком деведесетих година 20. века, ратови који су уследили и економска ситуација у земљи узроковали су озбиљне проблеме у функционисању ВГИ и условили потребу његовог прилагођавања новоствореним околностима. Ипак, и у овом периоду је, осим успешног сервисирања текућих потреба Војске и државе за постојећим производима и услугама, настављен даљи развој установе: извршена је успешна имплементација појединих савремених технологија (пре свих ГПС и превођење постојећих карата у дигитални облик), израђене су нове карте и нови геопроизводи, успостављен је Експериментални полигон ВГИ у околини Београда, формирана је Истраживачко-развојна јединица, метролошка лабораторија је акредитована и за давање услуга у цивилном сектору, у сарадњи са цивилном геодетском службом узето је учешће у стварању савремене геодетске референтне основе, итд.

Преглед историје ВГИ по годинама...

Бивши начелници ВГИ...

Фото галерија...